Tuesday, November 28, 2017

Spavaš li mirno Andriću Ivo

Prije otprilike mjesec-dva su srušili stari most kod Incela. Milion stvari se poklopilo pa sam baš u tom trenutku prolazio preko novog mosta i prisustvovao tom prilično istorijskom događaju zajedno sa ne više od 5-6 ljudi, uključujući i radnike koji su ga rušili. 


 Takođe, taj dan sam odlučio da kupim novi telefon jer sam čekao bar pet minuta da dođe taj svečani dio sa rušenjem i kad je on napokon došao nisam uspio da upalim kameru na vrijeme jer je telefon odlučio da mu je pokretanje kamere prevelik napor. Moj telefon počinje da razvija neku vrstu ličnosti. Ima svoje dobre i loše dane, nagle promijene raspoloženja i tome slično. 

Možda ga zbog toga još uvijek nisam zamijenio. Nekako ga razumijem.

Nego, slušam Aj Ri Em i nešto sam u nostalgičnom modu. Kontam, srušena su tri mosta moje mladosti. Od toga dva u zadnje tri godine. Onaj kod toplane je skončao negdje prije desetak godina. Vitaminkin su odnijele poplave 2014. a evo, Incelov je bez puno frke otišao oko  ‎October ‎17, ‎2017, ‏‎15:40:57.

Imam priču o svakom od njih.

Sunday, October 15, 2017

Stoti post

Ovo je stoti post. Povodom tog jubileja popričali smo sa ljudima koji imaju neke veze sa Reciklažom.

PUC


RECIKLAŽA: Ćupe buraz, sljedeći post je stoti pa, pošto smo na neki način ti i ja započeli sve ovo sa blshowom prije pola života, red bi bio da kažeš nešto o Reciklažinom jubileju.
PUC: Ja ću staviti lajk, ništa se ne sikiraj.
RECIKLAŽA: Oke to, nego imaš li šta da kažeš povodom stoposta?
PUC: lajk
RECIKLAŽA: Oke, fala Puce. Čujemo se za 200. post.

Tuesday, August 29, 2017

Dvije strane svake priče


-----

Ovo je istinita priča. Opisani događaji su se desili u Banja Luci 2014. Na zahtjev preživjelih imena su izmjenjena. Iz poštovanja prema mrtvima ostatak priče je ispričan onako koko se desilo.

-----

JEDNA STRANA

Ćup i ja prolazimo kroz Trapisku šumu. Mrkli je mrak i ne vidi se prst pred nosom, tako da sam nosom udario u prst koji sam stavio ispred sebe. Odlučim da je vrijeme da upalim svjetlo na telefonu i da tih pola kilometra pređemo sa što manje nepoznanica ispred sebe.



Tuesday, August 22, 2017

Evo šta sam naučio: Karl Uve Knausgor

Već odavno želim da napišem nešto o Karlu Uveu Knausgordu ali nekako... nisam. Jebiga, šta mogu. I, prije neki dan, naletim na prilično zanimljiv intervju koji je dao za britanski Esquire. Tj. nije baš intervju al' Esquire ima taj serijal pod naslovom Evo šta sam naučio (What I've Learned) u kojem razne poznate ličnosti govore o tome do kakvih su spoznaja došli o sebi, životu i svemu ostalome. Karl Uve je bio u izdanju od 18. avgusta. Dole je prevod tog intervjua. 


Evo šta sam naučio: Karl Uve Knausgor


Upoređivati mene sa Prustom je isto kao upoređivati šestu ligu sa Premier ligom. Jednostavno je smiješno. U traganju za izgubljenim vremenom je romančina, bar ja tako mislim.

Najgori savijet koji sam dobio bio je od mog oca, dao mi ga je kada je saznao da ću se baviti pisanjem. Rekao je: "Mora da piješ, onda ti popuste urođene kočnice i postaješ kreativniji." Tako se ne radi. Radi se upravo suprotno. Nikad nemoj pijan pisati. Čitava poenta je da dođeš do tog stanja svijeti sam, bez ikakve pomoći raznih supstanci. 

Saturday, July 22, 2017

Spontanost i sparina

E, gdje ćeš? 
Mislim da ću na Demofest.
Jel to danas?
Da, i juče i sutra. Hoćeš sa mnom?
Ne mogu, sutra radim. Kad će onaj fazon na Kozari? Hoćemo na Kozaru?
Prvo da probam stići na Demofest.


Vozim biciklo. Malo sam nervozan zbog toga. Ne kažem da su mi na svakom Demofestu ukrali biciklo, ali kažem da su svaki put kad sam biciklom išao na Demofest... ukrali biciklo. Stajem kod prve prodavnice, kupujem rum, kupujem kolu. Previše je sparno za skoro devet naveče. Brzinski ispijam koktelčić sačinjen od ruma i kole. Kofein me polako hvata, razbuđujem se. U Boriku kupujem novi rum i novu kolu. Ovo neće dobro da se završi. Cijeli dan uglavnom jedem lubenicu... tako da... Al' nema veze, gore ću kod one pekare pored Bonija da kupim sendvič. Zatvorena! Ovo je bar peti put u ne tako puno vremena da spoznajem tu tužnu činjenicu da je pekara pored Bonija zatvorena. 

Sunday, June 18, 2017

Pijano trčanje, Svi su u pravu i Indijansko pero - razriješavanje

Dolaze nam neki rođaci koje nismo vidjeli dvije godine. Kontam kako da se izvučem, nedelja je i opcije su mi sužene. Izguram nekako prvih pola sata, sva ona kul pitanja kako posao i kad će ženidbam. Fore poput kad sljedeći put dođemo ima dječica da ovuda trče. Kontam, baš super, ako se budu držali tok kriterijuma za sljedeći dolazak ima da ih ne vidimo baš dugo. 


Nakon 45 minta mi sine ideja da bih mogao da kažem da idem na sat-dva da pomognem drugu sa preseljavanjem. Kažem upravo to. Vučem se po gradu. Javim se prijatelju koji stvarno treba da se seli, ali za sedam dana. Kupim nekog alkohola i odem do njega. On je kao odustao od alkoholisanja jer se prošle sedmice prebio ko stoka. Šta ću, popijem i njegov dio. Sad se već osjećam sposobnim da podnesem još koji razgovor sa rođacima. Krenem kući ali vrijeme je tako dobro - ono, kao kiša će il' neće, ni tamo ni 'vamo. Ajde na po još jednu rum kolu i malo meditiranja pored Vrbasa, to nisam radio desetljećima. Muzika sa empetri plejera i rum me rastaču. Spreman sam! Idem da budem najrazgovorljiviji rođak ikad. Dođem kući - gosti otišli.

Monday, June 12, 2017

We Lost The Sea - Departure Songs

 A Gallant Gentleman 


Britanski tim predvođen Robertom Falkonom Skotom započeo je svoj pohod prema Južnom polu krajem 1911. Nadali su se da će biti prvi ljudi koji su stigli na najjužniju tačku na Planeti. Tamo su stigli 12. januara 1912. samo da bi shvatili da ih je u njihovoj namjeri pretekla ekspedicija predvođena Norvežaninom Roaldom Amundsenom.

 
Slomljeni tim saznanjem, krenuli su nazad u bazu udaljenu preko 1000km. Ono što slijedi je putovanje puno ekstremnog vremena,  povreda i promrzlina. Prvi je poginuo Edgar Evans, tako što je upao u ledeni procijep. Mećave nisu popuštale tako da im je napredovanje bivalo sve sporije i sve teže. Zalihe hrane su im se ubrzano smanjivale. Kapetan Lorens Outs, bivši britanski vojni oficir, znao je da njegova užasna gangrena izazvana promrzlinama usporava sve i da zbog njega gube dragocijeno vrijeme. Predložio je da nastave bez njega. Svi su odbili tu ideju. 

U noći 16. marta 1912. Outs se ustao, okrenuo prema ostatku ekspedicije i rekao "Idem malo napolje, moglo bi potrajati" ("I am just going outside and may be some time"). I tako, bosonog, izašao u ledenu noć.

Njegova žrtva, nažalost, nije spasila ostatak ekspedicije ali njegovo djelo je ostalo upamćeno kao herojsko.

Friday, April 28, 2017

Orkanski visovi + ko mrzi internet i Pepsi?

U petak je duvao takav vjetar... da više nisam bio u Kanzasu. 


Veze...


Nego, stvarno, baš je pirkalo u petak. A ja na biciklu, pokušavam da držim pravac. U jednom u trenutku je vjetar duvao sa moje lijeve strane, a onda je odlučio da me iz sve snage rukne sa desne, pri tom još dižući ogromni oblak prašine od pijeska, kamenčića i srče koja je bila na biciklističkoj. Best. Dej. Evaaaa.

Kad smo kod bicikla - pukla mi guma. Opet. Četvrti put u šest mjeseci. Ovaj put prednja, ona nije do sad nikad pucala. I, da, kad kažep pukla guma, ustvari mislim da se probušila na neko staklo, plastiku, tako već nešto. Na to su mi skrenuli pažnju, i otvorili mi oči - moje gume ne pucaju, one ustvari bivaju probušene! TA-da-DAA! To mijenja sve. Osim guma. Gume sam morao sam da zamjenim. Ubacio sam novu i unutrašnju i vanjsku, nije se štedilo. Sad praktično imam obe nove unutrašnje i vanjske gume. Javim kad jedna od njih rikne.


Baš na dan kad sam zamjenio gumu, pročitam negdje na netu da su likovi pronašli gumu koja ne može da pukne. Ono, nikad! Jer nema vazduha u njoj! Prvo pitanje koje se nameće je - pa kako diše?! (ozbiljno? to ti je fazon? ozbiljno!?) nemam pojma, nisam išao u detalje. Uglavnom, izgleda da je najveći problem te gume što stvara veliku buku prilikom kretanja. To još inžinjeri moraju da srede, a kad srede ulazimo u eru neuništivih guma! Budućnost se prvi put u toliko vremena čini svijetlo plavom, onako... vuče na azurnu.

Saturday, April 22, 2017

Top 10 lista umalo izbjegnutih armagedona

I dok hrlimo prema novoj (zamalo izbjegnutoj) katastrofi koja bi mogla da uništi život na kakav smo do sada navikli, lijepo je znati da je takvih situacija bilo i prije. 

I to toliko da bi se mogla napraviti i top 10 lista umalo izbjegnutih armagedona

Listverse je uglvnom izvor ove liste, a i nešto malo wikipedia.

10. Bonilina promatranja (Bonilla Observation) 1883.


Hose Bonila je Meksikanac. Hose Bonila je astronom. Hose Bonila je meksički astronom.

12. avgust 1883. 


Meksiči astronom Hose Bonila gleda kroz teleskop. Konta aj karamba ke pasa dis obdžektos što prolazoš akrosos Suncos. Ima ih pun kuros! Ili u slobodnom prevodu: posmatra nekakakve crnkaste, nejasne, neindenifikovane objekte koji, čini se, idu prema Zemlji. 

Saturday, April 15, 2017

Yo Momma So Fat i budućnost bombi siročića

 U četvrtak je majka svih bombi eksplodirala šest metara iznad Afganistana, ostavljajući iza sebe milione bombi siročića. Oni koji su je poznavali ne mogu da vjeruju da se odlučila na ovaj čin. Oni malo bolje upućeni smatraju da je to bio očajnički potez da mužu skrene pažnju na sebe, da mu pokaže da je u njoj ostalo još one stare vatre u koju se i zaljubio prije toliko godina.


Nedugo poslije vijesti o samoubistvu majke svih bombi, saopštenjem se oglasio i njen muž - otac svih bombi, koji je rekao da se ništa ne sikiramo jer je on ubjedljivo eksplozivniji nego mater. Smatra da nas ne treba zavarati njegov izgled starog bojlera jer, kako kaže, nije sve u izgledu jer da jeste ja nikad ne bih uspio da zbarim jednu takvu bombicu savršenih oblina.


Saopštenje oca svih bombi sikiraciju ljudi širom Planete je podiglo na još veći nivo.